недеља, 07. јул 2013.

ZA SVE SNEZANE



SNEŽANA

"Jedne Nove godine, ne sećam se više koje, izađoh pred jutro na ulicu.
Bilo je to u ono daleko vreme dok je još padao sneg i jelke bile
prave a ne plastične.
Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbačenim šarenim kapama
od kartona. Učini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom
ispod koga je svetlucala duga večernja haljina, tako nestvarno tanka,
i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sašivena od magle i paučine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu držala samo dva
jedva vidljiva kaišića. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre. Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridržavala je ovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu,
poput najfinijeg nakita?

Prošla je kraj mene ne primetivši me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzotičnog mirisa. Nikad ga posle nisam sreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, riđa! Imala je ogromne tamne oči; u to sam siguran.

Zašto je napustila pre vremena novogodišnje slavlje? Da li je neko
ko je te noći bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li možda jedan od retkih noćnih šetača koji je imao sreću da je vidi lično?

Da li je to bila Snežana kojoj su dosadili pijani patuljci?
Ali, zašto je plakala?

Jesam li već rekao da sam ovu priču napisao samo zbog toga da je ona možda pročita i javi mi se telefonom?
Već više od petnaest godina razmišljam o tome zašto je plakala
one noći...."

Belgrade Is The World

http://www.ambassador-serbia.com/2013/06/30/belgrade-is-the-world/#.UdlWim1y1PY



четвртак, 20. јун 2013.

Ima razdoblja kada sve u nama jednostavno, zacuti, odnosno, tisina govori - najglasnije.
Postoji to vreme kada je cutnja najglasnija.
Ne diraj me tada...i ne pitaj nista
kopacu celu noc po zaboravljenim coskovima ne bih li se setila...
no umor me lupka po kapcima
Laku noc...

недеља, 20. јануар 2013.

Beograd


Zamisli da ti pjevam stare gradske pjesme:
Da sam raskrsnica četiri puta - Dorćol
pa da te čekam na svakom ćosku.
Da sam brdoviti rudnik kamena - Tašmajdan
pa da te vodim u crkvu Svetog Marka.
Da sam raspjevani slavuja vijenac - Bulbulder
pa da šetamo Cvijićevom
pored platana kojih više nema.
Bio bih Dorćol, Tašmajdan, Bulbuder.
Ma, bio bih sve što hoćeš,
a ti bi bila moja muza sa Kališa.
Zoran Jankovic


evo Zoka poklanjam te sliku sa sve platanima u bulevaru 

Sarajevo

Sarajevo

Zamisli da ti pjevam na uho:
"Kraj tanana šardvana..."
Da sam raspjevani ćevapdžija
pa da ti pečem ćevape.
Da sam Jevrej iz Sarajeva
pa da te vodim da vidiš Hagadu.
Da te vodim na Grbavicu
pa da navijamo za Želju.
Bio bih ćevapdžija, Jevrej, navijač.
Ma bio bih sve što hoćeš.
A ti bi bila moja muza sa Mejtaša.

Zoran Jankovic


KAPUT

            Tvoje reci sam sakrila u dzepove kaputa

            pa kada vetar zajauce poljima 

            ja gurnem ruke duboko u dzep 

            da osetim 


            toplinu tebe...

            i tada krenes kroz moje vene

            kao opojno vino iz bozanskih vrtova

            znam da ces me tu uvek cekati

            znam

            da te tu  niko nece dirati

            jer znam da

            niko ne zna da si tu

           samo cvrsto stezem saku

           za svaki slucaj


by Tajanstvena

недеља, 13. јануар 2013.

PAZNJA

Dragi moji prijatelji blogeri,zelim da vam preporucim i ujedno vas upoznam sa jednim divnim pesnikom,piscem,prvenstveno covekom koji dolazi iz Sarajeva.Hvala na paznji,a sad se prepustite i uzivajte





четвртак, 10. јануар 2013.


ZNACE ON


dodiri moji neka govore...
pusticu misli neka cute
na tvome dlanu
neka te mirisi jutra pozdrave
pusticu zelju da ti srce dotakne i
ne trazi tugu...u ocima je mojim
pusticu zrak sunca da te greje
pa kad zasuzi oko necije
neka se u kap
 tuga pretvori...
ti znas...
             


ZABLUDA

...vijuga ispred mene magistrala...letnja izmaglica i miris borova,smole osecam.oci mi poprimaju plavetnilo mora...brojim km.koji me spajaju sa tobom...sve ih je manje a neizvesnost sve veca.posustajem,ali Ti kao da znas,i samo zasvetli displej na mob. i tvoja poruka koju ne citam vec gutam...vracas mi snagu.i tako na svakih 100 km...brojimo ih zajedno,osluskujemo,ocekujemo...pocinje kisa.stajemo,mali odmor.izlazim na kisu i osecam prasinu koja se lepi za moje noge...zagrlila bih ceo svet...sve prestaje ...


KOLOR


ako vec treba da pisem srcem


neka to bude crvenom


kao krv bojom...ako vec treba da kazem lepoto


neka to bude plavo


kao more i oci necije


samo mi ne reci da


 nema boja za moje zelje


davno izrecene


a ne dorecene...


SLUTNJA


ponekad
prevucem rukom preko neba
tvojih ociju
jer mi se ucine
one teske sumorne kise
negde liju,kazu
ali to nikako nece biti na nebu
tvoga pogleda
i..
ne dam nikome
da kaze
da dodirne
da pomisli
kako je moja rec zadrhtala
onda kada si spustio taj setni pogled
na moje usne...
zudnja prelazi u stras
tstrast u pohotu
ko ce to moci...ti ili ja
ili neko ko o nama ne zna nista...

  by Tajanstvena


STRAST


necu ti dati da zaboraviš
miris moje kose u noći
bez sna
neću ti dati da ćutiš
kada te strast do neba
ponese...
veruj mi kad ti kažem
da ti neću dati
da neka druga
tvoje snove boji
u plavo...
ti znaš da samo
moja mašta to može
i samo će se moj krik
o tvoje stene razbiti...

by Tajanstvena


RASTANAK



i tece polako.
curi rec kap po kap
sa tvojih do mojih usana
i,menja se ukus izgovoroneg
smisao ostaje
bez smisla
razgovor zanemi
i ostajemo sami...
ko je podigao taj bedem
izmedju nas
bedem tisine
bedem razdvajanja...
i bese rec DZELAT...
cija
tvoja ili moja?

by Tajanstvena