уторак, 24. мај 2011.

Izet Kiko Sarajlic

ovo je jedna od mojih omiljenih pesama Izeta Sarajlica

Rodjeni dvadeset trece,streljani cetrdeset druge

Veceras cemo za njih voleti
Bilo ih je 28
Bilo ih je pet hiljada i 28
Bilo ih je vise nego sto je ikada u jednoj pesmi bilo ljubavi
Sada bi bili ocevi
Sada ih vise nema
Mi,koji smo po peronima jednoga veka odbolovali samoce svih svetskih Robinzona
Mi koji smo nadziveli tenkove i nikoga nismo ubili
mala velika moja
veceras cemo za njih voleti
I ne pitaj jesu li se mogli vratiti
I ne pitaj jeli se moglo natrag
dok je poslednji put,crven kao komunizam,
goreo horizont njihovih zelja.

Preko njihovih neljubljenih godina izbodena i uspavana presla je buducnost ljubavi
Nije bilo tajni o polegnutoj travi
Nije bilo tajni o raskopcanoj bluzi
Nije bilo tajni o klonuloj ruci sa ispustenim ljiljanom
Bile su noci,bile su zice,bilo je nebo koje se gleda poslednji put
bili su vozovi koji se vracaju prazni i pusti,bili su vozovi i makovi,
i s njima,s tuznim makovima jednog vojnickog leta,
s divnim smislom podrazavanja,takmicila se njihova krv.
A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima
na Juznim Bulevarima i Kejovima Rastanka
na Cvetnim Trgovima i Mostovima Mirabo
divne i kada ne ljube
cekale su Ane,Zoje,Zanet
cekale su da se vrate vojnici.
Ako se ne vrate,svoja bela ne grljena ramena dace decacima

Nisu se vratili
Preko njihovih streljanih ociju presli su tenkovi
Preko njihovih nedopevanih Marseljeza
Preko njihovih izresetanih iluzija.
Sada bi bili ocevi
Sada ih vise nema
Na zbornom mestu ljubavi sada cekaju grobovi
Mala velika moja veceras cemo za njih voleti...

                                                                       Izet Sarajlic



Нема коментара:

Постави коментар